Zašto je većina ljudi preopterećena negativnom stranom života? Bolestima, patnjom, smrću? Pa, postoji valjda i ona druga, lepša strana! Da nije nje, ovaj svet odavno ne bi postojao. Nije li nam, najzad, svima cilj da se izlečimo od bolesti? Da dočekamo dan kada će patnja prestati? Da prevazidjemo smrt životom i ljubavlju, makar na tren? Zašto se odupirati životu i insistirati na patnji? Svi žude za ljubavlju, a mnogi beže od nje. Mnogi su pohlepni i ljubomorni na svoju patnju, umesto na svoju ljubav? A kad se dokopaju zraka sunca čuvaju ga samo za sebe, kao ženke koje motre na svoju tek rodjenu mladunčad! Nije li već i pticama na grani jasno da mržnja radja mržnju, što nikuda, nikuda ne vodi! Nije li krajnje vreme da se seme zla iskoreni iz naših umova, kako bi dobro moglo nesmetano da raste i da se razvija? Možda ne za nas, ali za naše potomke sigurno. A vrlo moguće i za neke naše buduće inkarnacije.

Svakog dana možemo čuti kako se nekome negde nešto strašno dogodilo. I jeste strašno, bar za one koji su iole saosećajni, ali život mora da teče dalje. Svet zbog toga ne sme da nestane. Ni za one koji su nesreću doziveli, ni za one oko njih!
Isuviše je negativnosti proteklih decenija. Izgleda da nas Pluton kolektivno transmutira za neku lepšu i bolju zemlju. Zar vama ovaj svet, ovakav kakav je, ne izgleda strašno? Zar nije breme ovog vremena i sveta svojevrstan znak da treba da počnemo da se menjamo u pravcu pozitivnog pola? Gde je ljubav? Roditeljska, bratska, kumovska, prijateljska, partnerska, ljudska? Zar ćete dozvoliti da se ona taloži na dnu vašeg bića, dok ne sagorite u njoj, dok vas ne uništi?! Oslobodite ljubav iz sebe! Ne čekajte da postanete prah i pepeo svojih uzaludnih stremljenja! Smrt je mnogo lepša kad se umre u ljubavi i tom smislu njeno značenje je mnogo dublje nego što se čini. Ona je, zapravo, samo početak novog života. Probudite se! Pomislite malo na ono što će ostati iza vas. Ne vrti se svet oko vas! Staviše, u većini slučajeva vaša patnja je preuveličana, čak i da doživite najgoru nesreću. Evo, ja sam, npr, doživela veoma nesrećan slučaj. Umrla sam. Po hiljaditi put! Pišem vam uživo iz podzemnog sveta mrtvih. Ali, moje srce je i dalje živo. I dalje kuca za moju decu i ceo svet! Ali ipak, ne mogu i ne želim sama. Morate mi pomoći! Nasmejte se, proglasite me ludom, samo nemojte ostati ravnodušni! Neka se bar delić ovoga ureže u vaša srca, koja sigurno imate. Bar pred spavanje razmislite o ovome što sam vam rekla... Biće dovoljno - za početak.