Da bismo ostvarili ljubav, potrebni su nam Mars, Venera, Merkur, Mesec i Sunce. Potrebna nam je seksualna i energija uopšte, zatim malo duše, razuma i spiritualnosti, i eto ljubavi. Eto života, eto želje za novim životom. Vremenom, zanos počinje da jenjava, ali mi i dalje osećamo potrebu za razumevanjem partnera, i dalje ostajemo s njim. Tu negde nastupa Venera u Vagi i eto dva karaktera, eto različitih stavova, eto različitih ideala, eto prave ljubavi! Nijanse koje razgraničavaju ove nivoe su suptilne.

Medjutim, za uzvišeniji osećaj ljubavi, koji je karakterističan za period zaljubljenosti, zanesenosti, egzaltiranosti u partneru ili za ljubav koju osećamo prema filmskom glumcu, foto-modelu ili ženi našeg kuma, neophodan je Neptun. On predstavlja višu oktavu Venere i zahvaljujući njoj, a posebno ako nam je naglašen u horoskopu, mi smo saosećajni, patimo kada neko drugi pati, radujemo se kada se neko drugi raduje, opraštamo i neoprostivo, gledamo svet kroz ruzičaste naočare, pa nam on nije samo privlačan, već deluje magično! Čak i kad kritikujemo, motivi su nam božanski...

Naravno, bilo bi idealno kad bi sve bilo tako neptunovski savršeno, ali stvari su ipak drugačije. Još je mnogo neispoljene strasti ostalo u nama, još je mnogo ljubavi koju treba pokazati, još je mnogo mana koje treba prevazići, još je mnogo čarolije koju neki nisu nikad ni osetili, jos je mnogo Saturna kojeg treba poslušati. Još mnogo puta treba da prodjemo kroz ceo krug, da bismo se vratili početku. Ne mogu baš svi osloboditi iz sebe božansku ljubav, a da još bude i iskrena. Ne kažem da je nemoguće da se i to jednog dana dogodi, ali otom-potom...