"Čitav je svet pun čudesa,ali mi smo na njih tako navikli da ih nazivamo svakodnevnim stvarima."

H. K. Andersen

Hans Kristijan Andersen bio je danski pisac i smatra se tvorcem danske realističke proze. Njegova dela prevedena su na više od 80 jezika i bila su nadahnuće za stvaranje mnogih pozorišnih komada, baletskih predstava, filmova, skulptura i slika.

Rodio se kao sin siromašnog stolara i nepismene majke, koja je posle smrti muža morala da radi kao pralja. Mučno se probijao do uspeha. U 14. godini, usled neredovnog školovanja i nedostatka finansijskih sredstava, Andersen odlazi u Kopenhagen, nameravajući da završi u umetničku školu. Ali ubrzo biva otpušten, kao potpuno netalentovan. Ipak, uz pomoć svog pokrovitelja, direktora Kraljevskog pozorišta (za koga je radio dok se školovao), Andersen uspeva da završi i srednju školu i studije.

U početku je pisao poeziju i prozu, a onda i drame. Putovao je po Danskoj, Italiji, Francuskoj, Nemačkoj i drugim zemljama (Azija i Afrika) i sve vreme je stvarao nova dela.

Nakon života ispunjenog bogatim književnim radom i putovanjima, Andersen je preminuo 4. avgusta 1875. godine, u Kopenhagenu, kao počasni profesor i gradjanin Odensea.

Njegovo prvo uspešno delo bilo je "Šetnja od Holmenskog kanala do istočne tačke ostrva Amagera" iz 1829. godine. No, tek je roman "Improvizator" (iz 1835. godine), napisan nakon putovanja po Italiji, a oslikavajući borbu mladog, afirmisanog pisca, uz bogate opise italijanskog narodnog života, izazvao divljenje čitalaca i odmah je bio preveden na nekoliko stranih jezika.

Na Anersenove bajke, po kojima je danas najpoznatiji i zahvaljujući kojima je uvršten u sam vrh svetske književnosti, publika i kritika obratili su jako malo pažnje. One su u početku bile živa prepričavanja onoga što je Andersen čuo u detinjstvu, a kasnije ih je i sam stvarao. U njima se fantastično, legendarno i mitsko stapaju sa piščevom neposrednom stvarnošću. Sa jedne strane, u njima je fantastika, pod uticajem E. T. A. Hofmana, artistički domišljena, a sa druge, u njima su prisutni neodoljiva naivnost i svežina narodne umetnosti, kao i jezik protkan humorom.

Kada su počele da se prevode, Andersenove bajke su se vrlo brzo proširile po svetu. Iako likovi i motivi njegovih bajki potiču iz folklorne književnosti (što je karakteristično za sve bajke), njihov izraz i unutrašnji razvoj originalna su tvorevina.

Ako pogledamo Andersenovu natalnu kartu, videćemo, najpre, da je njegova profesija odredjena konjukcijom Sunca i Merkura u 10, odnosno 11. kući, kao i znakom Device u 4. kući (intimna povezanost sa pisanjem). Sa ascedentom u Raku, Andersen je bio privržen narodu i narodnoj književnosti, a vladar njegovog ascedenta, Mesec, u sekstilu sa Plutonom na MC-u govore o tome da je Andersen bio pisac dubokih uvida i da je lako mogao prodreti u suštinu ljudske psihe i ljudskog postojanja. Sunce i Merkur u Ovnu i Pluton u Ribama u kvadratu i recepciji sa Neptunom u Škorpiji odredili su ga kao pisca bajki (u kojima se dobro i zlo u svetu čudesnog neprestano prepliću), a Saturn i Uran u Vagi u 5. kući ulili su mu zdrav i jak osećaj za božiju pravdu, po kojoj pobedjuju samo oni koji su čisti i neokaljani, poput dece. Vladar 5. kuće, Venera u Ribama u 10. kući, govori o Andersenovoj univerzalnoj ljubavi i saosećajnosti prema svima, naročito prema onima koji pate. a to osećanje pojačano je trigonom Venere i Neptuna i trigonom Venere i Marsa. Mars je u Lavu i kao deo velikog vatrenog trigona, koji uključuje Sunce i Jupiter, Andersenu je doneo srčanost i hrabrost za sve čega se ovaj pisac poduzimao. Jupiter u Strelcu ulio mu je ljubav prema putovanjima, a kako je Jupiter vladar Andersenove 6. kuće i u istoj kući je i smešten, vidimo da je ovaj pisac bio protežiran na poslu i da je putovao da bi radio (stvarao), ali i da bi služio drugima svojim širokim horizontima. Pluton u Ribama na MC-u, kao 2. vladar 5. kuće, osim što simboliše trnoviti put do uspeha, omogućio je ovom piscu bezvremni uspeh, i to u domenu dečije književnosti.

Može se reći da okosnicu Andersenove ličnosti čine njegov ascedent u Raku i Mesec u Biku u sekstilu sa Plutonom, zatim Venera u Ribama u 10. kući u trigonu sa Neptunom i, najzad, Mars u Lavu u trigonu sa Suncem i Jupiterom. Koleriku kardinalnog modusa, sa polovinom planeta (ujedno i najvažnijih) na njegovom gornjem nebu, Andersenu je bilo lako da postavi više ciljeve, te da ih i ostvari. Pohvalno je što je išao putem dobra, iako, čini se, drugačije nije ni mogao uz dva velika trigona i jednim jakim sekstilom, i to vladara ascedenta i Plutona na MC-u. Svi veliki ljudi (stvaraoci) imaju izuzetne horoskope, što potvrdjuje i primer Hansa Kristijana Andersena. Njegove bajke čitaće se i gledati još dugo, a verujem da će one biti osnova i za stvaranje nekih novih bajki i priča u budućnosti.